Po Zakonu o licenciranim proceniteljima vrednosti nepokretnosti, procenu vrednosti nepokretnosti može da vrši jedino licencirani procenitelj nepokretnosti. Finselect doo Novi Sad, kao proceniteljska kuća sa licenciranim proceniteljima nepokretnosti od strane Ministarstva finansija Republike Srbije, procenu vrednosti nepokretnosti izrađuje nezavisno i profesionalno po metodama koje su u skladu sa Nacionalnim standardima procene kao i Međunarodnim standardima procene (TEGOVA; IVSC i RICS).

Pored obezbeđenja kreditnih plasmana, procena nepokretnosti se izrađuje i za potrebe finansijskog izveštavanja, stečajnih i izvršnih postupaka, donošenja poslovnih odluka, poreske svrhe kao i u razne druge svrhe.
Osim tržišne vrednosti nepokretnosti koja predstavlja osnovnu vrednost, za osnovu vrednosti u našim procenama koristimo i ostale osnove vrednosti kao što su fer vrednost, investiciona vrednost, sinergetska vrednost, specifična vrednost, vrednost u uslovima prinudne prodaje itd.

Sledeće vrste nepokretnosti mogu biti predmet procene:

• Stan
• Kuća
• Poslovni prostor
• Poslovne zgrade
• Industrijski objekti
• Tržni centar
• Hotel, restoran, cafe
• Benzinska pumpa
• Specijalne bolnice i domovi zdravlja
• Nezavršeni objekti
• Poljoprivredno zemljište
• Građevinsko zemljište
• Portfolio nepokretnosti i dr.

Ukoliko društvo sa ograničenom odgovornošću donosi odluku o raspolaganju imovinom velike vrednosti (30% ili više od knjigovodstvene vrednosti imovine) mora imati procenjenu vrednost udela od strane ovlašćenog sudskog veštaka. Takođe, ukoliko nameravate da prodate svoje preduzeće ili neko želi da kupi Vaše preduzeće biće Vam potrebna procenjena vrednost preduzeća kako bi doneli pravu odluku.

Procena vrednosti udela se radi putem nekoliko metoda od kojih su najznačajniji metod diskontovanja novčanih tokova, metod korigovane knjigovodstvene vrednosti,metod likvidacione vrednosti, metod neto imovine kao i metodi tržišnog pristupa gde se izdvajaju metod uporedivih kompanija ili metod uporedivih transakcija.

Procena vrednosti kapitala se najčešće radi prilikom kupoprodaje preduzeća i predstavlja sastavni i nezaobilazni deo due diligence-a.

Procena vrednosti kapitala se radi putem nekoliko metoda od kojih su najznačajniji metod diskontovanja novčanih tokova, metod korigovane knjigovodstvene vrednosti, metod likvidacione vrednosti, metod neto imovine kao i metodi tržišnog pristupa gde se izdvajaju metod uporedivih kompanija ili metod uporedivih transakcija.

Prilikom stečajnog postupka, i stečajnom upravniku i odboru poverilaca je potrebno da znaju koja je vrednost stečajnog dužnika kako bi doneli ispravnu odluku da li će preduzeće nastaviti sa radom ili započeti likvidaciju i otići u bankrot.

Procena vrednosti stečajnog dužnika se najčešće radi primenom metoda diskontovanja novčanih tokova ili metodom likvidacione vrednosti a najčešće kombinacijom obe metode.

Povećanje osnovnog kapitala društva osim novca može biti u hartijama od vrednosti kao i u drugim oblicima nematerijalne imovine. Takođe, prilikom finansijskog izveštavanja međunarodnim standardima je regulisano da se takva imovina vrednuje po fer procenjenoj vrednosti. Takvi oblici imovine osim hartija od vrednosti su dilerski ugovori, ugovori o franšizingu, goodwill, patenti i sl.

Procena vrednosti nematerijalne imovine standardno se radi metodima uporedive cene i uporedive dobiti, dok se procena hartija od vrednosti radi već navedenim metodama za procenu osnovnih sredstava se koriste metodi uporedive cene, i metodi zasnovani na prinosnom odnosno troškovnom pristupu.

Ukoliko akcionarsko društvo želi da svoje akcije delistira sa Beogradske berze ili donosi odluku o raspolaganju imovinom velike vrednosti (30% ili više od knjigovodstvene vrednosti imovine) mora imati procenjenu vrednost akcije od strane ovlašćenog sudskog veštaka.

Procena vrednosti akcije se radi putem nekoliko metoda, a internacionalnim standardima opšte prihvaćeni su metodi diskontovanja dividende tzv. DDM metod (discounted dividend model), diskontovanja novčanih tokova DNT ili DCF (discounted cash flow) metod, kao i modeli relativnog vrednovanja putem više opšte prihvaćenih multiplikatora kao što su odnos cene i zarade po akciji, odnos cene i prihoda po akciji, odnos cene i novčanog toka po akciji i dr.